Општина Чајетина се у региону издваја као лидер у области управљања отпадом, а као један од изазова у наредном периоду биће питање употребе вишкова хране, закључак је данашње радионице о припреми Мапе пута за развој циркуларне економије. Учесници су сазнали како унапредити разумевања циркуларне економије, које су најбоље праксе и њихове могућности за локалну заједницу, а посебан сегмент посвећен је заједничком развоју Мапе. Овај документ припрема се у оквиру пројекта „ЕУ за циркуларну економију у Србији“ који финансира Европска унија, а главни корисник је Министарство животне средине.

До сада је у документу за Општину Чајетина урађен преглед тренутног стања, а у наредном периоду ће се се радити на унапређењу система у области енргетике, управљању водом и отпадом. Као најпосећенија планина у Србији, Златибор је карактеристичан по бројним хотелима, угоститељским објектима, као и великим маркетима, па се у тој области очекује највише изазова током креирања Мапе пута за развој циркуларне економије.

„Постоје вишкови хране која није употребљена, али и оне хране која долази са стола. Пракса у Србији показује да већина те хране одлази у помије, а то је Законом о ветеринарству забрањено. Ми, као локална самоуправа заједно са угоститиљеским објектима, морамо наћи правилна решења шта са том храном даље. Ту су разне опције: употреба вишкова хране у биогасним постројењима компостирање за свако правно лице појединачно или централна компостано. Ми смо 2022. године, за нашу општину, урадили студију о могућности третирања хране у биогасним постројењима и дошли смо до закључка да ми нема исплативости цене једног биогасног постројења и количине хране која се може третирати.“, рекла је Благојевић.

Она истиче да је најбоље решење компостирање на два начина: електрични компостери који за 24 сата искомпостирају остатке хране и традиционално компостирање.

„Наша локална самоуправа је, по пројекту „Одвајамо“, у обавези да определи локацију и да изгради централну компостану где ћемо ми као КЈП „Златибор“ и локална заједница пружити грађанима и привреди могућност сакупљања биотпада који ће се касније компостирати. Грађанима ће се највероватније бесплатно делити тај компост. Подсетила бих да смо ми прошле године почели са пројектом компостирања у домаћинствима и од ове године они имају умањење рачуна за 10 одсто. Ресорно министарство ће нам од овог пролећа испоручити додатних 500 компостера.“, додаје Благојевић.

Рециклажно двориште на Златибору пружиће могућност да се, на организован начин из сваког домаћинства, одложи отпад као што су: аутомобилске гуме, столице, разне врсте намештаја, али и опасан отпад (дијалице, батерије…). На рециклажном дворишту ће се налазити место где грађани могу донети тај отпад на прописан начин, а он ће се даље прослеђивати оператерима који се баве њиховом прерадом или извозом. За грађане ће ова услуга бити бесплатна, али правна лица су у обавези да сама, о свом трошку, збрињавају свој комерцијални отпад.

Радионице су обухватиле презентацију законодавног и стратешког оквира за развој циркуларне економије у Републици Србији, као и његових главних принципа, добрих пракси и користи које може донети локалној заједници. Представљени су и нацрти делова Мапе пута за циркуларну економију (анализа тренутног стања и закључци), а учесници су кроз дискусију идентификовали кључне предности и препреке за транзицију ка циркуларној економији, као и приоритетне области на које би Мапа пута требало да се фокусира.

Према оцени Милоша Радојевића, из Регионалне развојне агенције Златибор, Општина Чајетина бележи искораке у управљању отпадом и отпадним водама што је издваја као локалну самоуправу која разуме важност тих питања. Општина Чајетина је, како каже, општина број један у региону и пример другим локалним самоуправама у области одрживог управљања животном средином.

Он истиче да је употреба отпада као енергента у цементној индустрији један од позитивних примера како се могу искористити ресурси који су већ употребљени са циљем да очувања природних ресусра.

„То је пракса која се примењује већ дужи низ деценија у развијеној Европи. То је начин да се одређене количине отпада које имају калоријску вредност (извдвојене фракције папира, картона, коже, пластике, дрвета…) да се искористи за производњу алтернативних горива и да се као такви употребе у поступку производње цемента. Највећи квалитет таквог решења да се пепео из тог процеса уграђује у цемент. Нема остатка иза таквог једног процеса сагоревања. По свим анализама и истраживањима, то је један од најбезбеднијих начина да се одређене количине отпада збрину.”, рекао је Радојевић додајући да је регион Златиборског округа тренутно у најтежој ситуацији зато што општине немају локацију на коју ће депоновати отпад.

Заинтересоване стране на локалном и регионалном нивоу се, кроз радионице, укључују у припрему овог докумета. Коментари и заједнички закључци ће бити прегледани и верификовани са локалном радном групом за припрему Мапе пута, као основ за акционо планирање, односно формулацију циљева и предлог мера и активности за развој циркуларне економије у општини Чајетина.

Пројекат „ЕУ за циркуларну економију у Србији“ , који финансира Европска унија, је усмерен на подршку српским предузећима, локалним самоуправама и грађанима у преласку на праксе циркуларне  економије. Очекивања су да ће предузећа бити ојачана како би усвојила моделе ефикасног коришћења ресурса и еколошке одрживости. Локалне самоуправе добиће подршку у развоју планова за интеграцију принципа циркуларне економије у општинско планирање и услуге.