Студијска посета КЈП „Златибор“ – размена искустава и најава нових пројеката

Стандардизован систем управљања отпадом, изазови са којима се суочавало Комунално јавно предузеће „Златибор“, значај визије и политичке подршке, као и  процес промене понашања грађана, биле су теме студијске посете представника Општина Бујановац и Сремски Карловци, Сталне конференције градова и општина и САЛАР Интернатионал на Златибору. Студијска посета представља наставак сарадње започете кроз претходни пројекат подржан од стране Шведске кроз који Чајетина преноси своја искуства, добра решења и праксе другим локалним самоуправама.

Учесници су, заједно са домаћинима из општине Чајетина и КЈП „Златибор“, обишли систем управљања отпадом на терену и упознали се са практичним решењима која се примењују на Златибору – од примарне селекције отпада у домаћинствима и еколошких простора, до поступања са грађевинским отпадом и сарадње са привредним субјектима. Представљена су искуства у трансформацији јавног комуналног предузећа, увођењу примарне селекције на извору, развоју рециклажног дворишта, новог тарифног система и урбаног компостирања, као и значај локалне подршке и јасне визије за спровођење промена.

Председник општине Чајетина, Милан Стаматовић, истакао је важност политичке подршке и посвећености променама и визији, додајући да је развој општине углавном базиран на искуствима скандинавских земаља, првенствено Шведске и Норвешке.

„Користили смо искуства скандинавских земаља. Имали смо срећу да нашу стратегију развоја радимо са норвешким институтом НИВА који нам је помогао да у ту стратегију развоја реализујемо и да се преоријентишемо на масовни туризам. Ми смо повлачили много средстава из европских фондова и све што видете је захваљујући тим добрим искуствима, као и нашим добрим службеницима и директорима који су то прихватили и кренули у целу причу.“, рекао је Стаматовић.

Он је нагласио да је масовни туризам допринео развоју целе општине, а размена искустава са колегама може само допринети даљем унапређењу и бољем функционисању локалних самоуправа.

„Општина Чајетина спада у другу категорију развијених, а до пре неких 15-ак година били смо у реду неразвијених општина. А сада смо, по бруто друштвеном производу, развоју и буџету по глави становника, у самом врху. Томе је допринео развој туризма на Златибору, а мало касније смо се пребацили и на само уређење инфраструктуре и пољопривреду. Имамо туристе из целог света и ако вас саветују да не градите, да не радите, ја мислим да то нису добронамерни савети јер само градња и развој могу да донесу прогрес“, поручио је Стаматовић.

КЈП „Златибор“ је савремено предузеће које управља комуналним отпадом, одржава чистоћу јавних површина, управља јавним паркиралиштем, пијацом, гробљима и грађевинксим радовима, одржава улице и путеве, као и јавну расвету.

Како је изгледао пут трансформације овог предузећа и како су превазиђени бројни изазови учесници су сазнали из презентације директора КЈП Златибор, Срђана Пантовића. Он је посебно истакао кључни период од 2015. године када је почело јачање техничких и људских капацитета, а возни парк је повећан на 105 возила. Додао је да је обележавање 40 година рада предузећа остало упамћено по отварању нове пословне зграде на површини од 9600 метара квадратних.

Пантовић је најавио нове пројекте: управљање зеленим отпадом у 5 региона који реализује МЗЖС као наставак пројекта ОДВАЈАМО, санација дела депоније „Брегови“ са изградњом санитарне каде, увођење примарне селекције отпада на сеоском подручју, изградња асфалтне базе капацитета 50 т/час, изградња централне компостане, изградња постројења за третман грађевинског отпада, опремање и пуштање у рад јавне гараже са 132 паркинг места и изградња градског гробља на Златибору.

Руководилац службе за комуналне послове КЈП „Златибор“, Вера Благојевић, је представила процес управљања отпадом и истакла најважније кораке: примарну селекцију, рециклажно двориште и рециклажна острва, биоотпад, посебне токове и континуирану едуакцију мештана. Као специфичност Чајетине истакла је да комунални систем током сезоне осплужује знатно веће оптерећење од оног које показује број становника те да је било потребно систем прилагодити територији.

Благојевић је додала да је рециклажно двориште следећи корак у развоју система у коме је за КЈП Златибор пријем отпада тек почетак – сваки ток мора имати евиденцију, услове привременог складиштења и познат даљи пут. Она је појаснила да се локација рециклажног острва развија од појединачног инфраструктурног објекта ка интегрисаном центру, а циљ је да што већи део отпада добије локални третман или припрему за даљу предају, пре него што се разматра одлагање.

Сарадник за односе са јавношћу, Драгана Росић, приказала је на практичним примерима како КЈП „Златибор“ комуницира са грађанима, туристима и и привредницима уз посебан нагласак на сталну едукацију. У том процесу издвојила као најважније кораке истакла је: едукацију запослених, ширење знања кроз јавни сектор, студијске посете, почетак пројекта „О-ДВА-ЈА-МО“, разговор са корисницима на терену, едукацију основаца, средњошколоца и предшколаца, обуку запослених у хотелима, сталну комнукицаију са јавношћу, као и промоцију кроз манифестације и огађаје.

Учесници студијске посете обишли су просторије КЈП „Златибор“, будуће рециклажно двориште, рециклажно острво у центру Златибора и постројење за прераду отпадних вода. Представљени су  системи геореференцирања посуда на терену и надзора прикупљања отпада. Циљ је да се конкретна искуства са терена претворе у применљива решења која ће Бујановац и Сремски Карловци моћи да прилагоде својим локалним условима и даљем развоју система управљања отпадом.

„Ми смо импресионирани свим овим што смо видели. Ово је изузетан пример добре праксе који ћемо покушати да имплементирамо у наш локални план управљања отпадом који почиње са реализацијом од наредне године. Видели смо колико је важна едукација становништва и посвећеност целог тима.“, рекла је саветник за заштиту животне средине општине Бујановац и локални коориднатор плана за управљање отпадом Снежана Милошевић.

Студијска посета организована је у оквиру пројекта „Одрживе и инклузивне услуге на локалном нивоу“ који финансира Влада Шведске.

(Фото: Златиборске вести)