Планинари Планинарског клуба „Торник“ из Чајетине извели су  15. и 16. септембра 2008. године успон на планину Олимп, са циљем да што више планинара изађе на висину од 2.900 метара и да се освоји највиши врх Митикас 2.917. метара.

Шеснаест планинара овог клуба кренуло је на успон 15. септембра из Приоњија (1.100 метара) и након 3 сата и 30 минута сви планинари су стигли у планинарски дом на 2.100 метара висине.

Двадесетак минута пре доласка у дом почела је ситна кишица, која се по доласку у дом претворила у пљусак.

Сутрадан рано један планинар је остао у дому, док је осталих 15 кренуло на успон на Скалу (2.866 метара). Временски услови су постали неповољни, облак се спустио на врхове тако да је видљивост постала мала, 5 до 8 метара, а удари хладног севеног ветра су достизали јачину од преко 15 метара у секунди.

Десет планинара је и поред тога кренуло према невидљивом Митикасу. Одлука је донета због тога што су стене биле суве, а маркација добро уочљива. После 10 - 15 минута планинари су уз стрму стену висине око 70 метара избили на узани плато врха испред Митикаса. Видљивост је била још мања а стене су постале влажне и клизаве, док су на северној страни гребена почеле да леде под утицајем хладног северца.

После извиђања наредних двадесетак метара према Митикасу, који се није видео али се осећала његова близина, донета је одлука да се група врати на Скалу и да се сви заједно безбедно попну на други врх Олимпа, Сколио висок 2.912 метара.

Иако је жеља да се освоји највиши врх била велика, испоштовано је основно правило: безбедност планинара, која би наставком успона била угрожена због слабе видљивости, клизавих стена и јаких удара ветра на отвореном гребену.

На крају, свих 15 планинара који су другог дана кренули на успон, попело се на Сколио и, ускраћено за поглед са врхова Олимпа, спустило до Приоњија, заједно са планинаром који се придружио у дому, где је чекао аутобус.