У златиборском селу Стубло јуче је откривен и освештан споменик палим борцима од 1912. до 1918. Сви борци су били управо из овог села. Овој свечаности присуствовали су, како мештани тако и многобројни гости из Ужица и општине Чајетина.

Ове године навршава се 100  година од пробоја Солунског фронта и завршетка Првог светског рата. Село Стубло дало је 60 војника који су своје животе положили у овим ратовима. Споменик је подигнут уз помоћ МЗ Стубло, Црквене општине Доброселица и Организационог одбора, а уз свесрдну помоћ Општине Чајетина. Споменик је открио председник општине Чајетина Милан Стаматовић.

„Уз малу помоћ општине Чајетина и значајну иницијативу МЗ Стубло, као и потомака и појединаца који су схватили значај онога што су наши преци урадили кроз историју, за нас, за будуће генерације, и овде се ето, данас одужујемо нашим херојима и јунацима који су оставили своје животе на ратиштима   ван својих граница да би потомци данас живели боље и да би заштитили своје националне интересе за своју земљу. Оно што је најсветије у животу  једног човека они су поставили на пиједестал домовине, а то је живот. Општина Чајетина и сви грађани Стубла су им захвални на томе и ми им одајемо почаст за све што су урадили за своје село, за своју општину и за своју државу“, рекао је председник општине Чајетина Милан Стаматовић.

Освећење споменика извршило је свештенство СПЦ. Парох доброселички Јован Стојковић захвалио се свима који су помогли подизање овог споменика, као и Историјском архиву Ужица који им је дао податке о именима изгинулих бораца. На споменику је уклесано 50 имена.
Поздравни говор одржао је пуковник у пензији Милиша Удовичић, иначе члан Организационог одбора, и том приликом рекао:
„Село Стубло, једно од најмањих села златиборског краја, дало је равно 60 војника који су погинулу у рату. Ако се узме у обзир да су то били младићи и ожењени људи у највећем напону снаге, онда се ширина тог страдања може тек сагледати“.

Испред Удружења потомака ратника ослободилачких ратова од 1804 -1918., „Мајор Коста Тодоровић“, венац је положио Радиша Маријановић. У оквиру програма, млади Вујица Драговић,  изрецитовао је пригодну песму:
… Тихо спуштала се
летња ноћ на Цер,
на ту горду планину ,
чак и дивља звер
губила је смер
због чудног страха
да ће сметати четама
што крећу без даха
Дрини, Сави,
свуда где је плач,
тамо хита
бридак Српски мач …

На крају су додељене захвалнице свима онима који су допринели подизању овог спомен обележја.