Златибор је показао да уме да расте, сада мора да покаже да уме и да се трансформише. Изградња аеродрома која је већ започела није питање комфора, већ дугорочне конкурентности. Без њега Златибор остаје регионална планинска дестинација. Са њим постаје међународни центар туризма, инвестиција и мобилности. Ако желимо да будемо видљиви и доступни свету, морамо бити повезани са светом на премијум нивоу. То је стратешка одлука за наредних 50 година развоја, не само Златибора, већ и целе Западне Србије, каже у интервјуу за „Златиборске вести“ председник општине Чајетина Милан Стаматовић.

Да ли то значи да је досадашњи модел развоја Златибора достигао максимум?
Стаматовић: Реално, јесте. Достигли смо плафон раста који је могуће остварити само друмским саобраћајем. У 2025. години имали смо 1.291.224 ноћења и 456.102 доласка, уз раст страних гостију од преко 24 одсто. Међутим, време путовања око 140 минута из Београда и 200 минута из Новог Сада постаје ограничавајући фактор. Даљи развој без ваздушне доступности једноставно није могућ на жељеном нивоу.

Колико је брзина доласка заправо пресудна за савременог туристу?
Стаматовић: У савременом туризму време је постало важнија валута од цене. Гости из премијум и MICE сегмента бирају дестинације које су брзо и лако доступне. Разлика између два и по сата вожње и 35 минута лета није само логистичка него психолошка и тржишна. Аеродром не доноси само инфраструктуру, већ потпуно нову тржишну позицију која омогућава прелазак на целогодишњи премијум и пословни туризам.

Зашто не Поникве, већ нови аеродром?
Стаматовић: Поникве су већ деценијама симбол пропуштене шансе. Постоје инфраструктурни и безбедносни проблеми који спречавају њихов развој по међународним стандардима. Уместо да чекамо неизвесност, одлучили смо да идемо напред кроз нову, рационалну и дугорочно одрживу инвестицију. То није политичка, већ развојна одлука у интересу свих.

Како ће изгледати Аеродром Златибор?
Стаматовић: Аеродром је пројектован од стране доказаног домаћег експертског тима који је на Аеродрому Никола Тесла урадио развојне пројекте вредне преко милијарду евра. Развој је фазан, по моделу који се показао најуспешнијим на сличним планинским дестинацијама у Европи. Почетак ће бити намењен малим електричним летелицама и eVTOL ваздушним таксијима за кратке превозе до саме дестинације. Аеродром ће пословати по Net-Zero концепту, што значи да енергију производи из чистих извора и компензује све емисије, па на крају нема негативан утицај на животну средину. Посебна специфичност је RVT технологија, систем даљинске контроле летења где контролори не седе у физичком торњу, већ управљају саобраћајем из удаљеног центра користећи камере високе резолуције и сензоре.

Какве економске ефекте очекујете?
Стаматовић: Аеродром није трошак - он је мултипликатор локалне економије. Сам аеродром ће директно запослити око 100 људи на операцијама, безбедности, одржавању и администрацији. Међутим, кроз индиректне и последичне ефекте укупан број нових радних места биће између 2.600 и 5.000. Та радна места настају у хотелијерству и угоститељству, транспорту и логистици, малопродаји и услугама, градњи и инфраструктури, као и у туризму и организацији догађаја. Искуства из Алпа су недвосмислена. У Куршавелу и Самедану сваки уложени евро генерише између 5 и 7 евра додатне вредности. Инсбрук је у 2025. години са 882.876 путника остварио профит пре опорезивања већи од 6,2 милиона евра и приход од 42 милиона евра, док туризам у Тиролу захваљујући аеродрому чини више од 9 одсто регионалног БДП-а. На Златибору то значи директан утицај на раст БДП-а регије и повећање просечне потрошње по госту.

Да ли то значи прелазак на луксузни туризам?
Стаматовић: Наш фокус није масовност, већ квалитет. Желимо премијум и MICE госте – оне који долазе током целе године, троше више и траже виши ниво услуге. Куршавел, Самедан, Мегев и Цел ам Зе показују идентичан ефекат. Мали планински аеродроми привлаче госте са просечном потрошњом од 500 до 1.500 евра дневно и продужавају сезону на 10 до 12 месеци. И ми желимо исти профил гостију - оне који траже ексклузивност, брзину и висок ниво услуге. То је одрживији модел развоја и доноси већу вредност локалној заједници.

Како видите однос путне и ваздушне инфраструктуре?
Стаматовић: Оне морају да функционишу заједно. Путеви су кључни за домаће и регионалне госте, али аеродром отвара врата међународном тржишту. Без те комбинације нема озбиљног искорака.

Да ли ће пројекат имати регионалну димензију?
Стаматовић: Наравно. Отворени смо за сарадњу са аеродромима у Републици Српској, Црној Гори и региону. Градимо аеродром нове генерације енергетски ефикасан, дигитално напредан и спреман за нове облике мобилности.

Како ће се финансирати изградња?
Стаматовић: Кроз модел концесије на 25 до 50 година, зависно од преговора са потенцијалним оператерима. Инвестиција не оптерећује буџет општине нити државе - долази од стратешких партнера који ће управљати аеродромом и плаћати годишњу концесиону накнаду општини. У овој години улагања су ограничена на израду мастер плана, што је највећи издатак у овој фази.

Једном речју шта доноси аеродром Златибору?
Стаматовић: Прелазак из регионалне у међународну светску дестинацију и то на највишем, премијум нивоу. Аеродром Златибор је стратешка одлука која одређује развој Златибора за наредних 50 година. Одлука за будуће генерације.