Привреда

Привреда по делатностима
Најважније делатности општине Чајетина су туризам, пољопривреда, прерађивачка индустрија у области пољопривредне производње, текстилна индустрија, лака индустрија у области пластике и метала и дрвнопрерађивачка индустрија.

Туризам је најразвијенија и најважнија грана привреде Општине. На Златибору као развијенијој туристучкој дестинацији, годишње се оствари 1.200.000 ноћења са око 250.000 посетилаца.

Већину посетилаца чине домаћи туристи, док број страних туриста из године у годину расте и тренутно износи око 30%. Највећи број ноћења се оствари у току летње туристичке сезоне, а последњих година, због ски центра Торник, продужена је зимска сезона, тако да се брј ноћења константно повећава. Током сезоне, најчешћи посетиоци су породице са малом децом, а развијени су спортско-рекреативни, здравствени, излетнички, транзитни туризам и активан одмор. У периодима вансезоне развијени су конгресни, дечији и омладински туризам. Постоје значајни изграђени смештајни и други угоститељки капацитети као (извор Туристичка Организација Златибор):
•    8  хотела,
•    1  институт,
•    1  апартманско насеље,
•    1  апартмански комплекс,
•    2  пансиона,
•    11 одмаралишта,
•    3  дечија одмаралишта,
•    8  коначишта,
•    37 ресторана,
•    23 кафића,
•    4  ноћна клуба,
•    11 туристичких агенција и сл.
•    1  камп.
 
Укупни смештајни капацитети су око 20.000 лежаја од чега је око 4.000 у хотелима и другим сличним објектима, око 15.500 у домаћој радиности и 400 у сеоским домаћинствима.

Као почетак организованог бављења туризмом  узима се 19.08.1893. год., када је краљ Александар Обреновић први пут посетио Златибор. Почеци туризма датирају још од 1.750 године, када је богати сарајевски трговац Хаџи Никола Селак саградио себи колибу у Водицама. У каснијем периоду су градили виле и летњиковце богати трговци стоком из овога краја.

Туристички потенцијал општине Чајетина обухвата природне лепоте краја (Стопића пећина, Рибница са ски центром Торник, Сирогојно – музеј Старо село, Водице, Трипкова, Мачкат, Крива река, Водопад Гостиље итд.), традиционалну здраву кухињу, старе занате, типичне објекте сеоског туризма грађене од природних материјала (дрво, камен, цигла) у аутохтоном стилу старих мајстора традиционалне архитектуре, савремене хотеле, ресторане, одмаралишта и људе спремне за пружање туристичких услуга.

Пољопривреда је на другом месту по важности за развој општине Чајетина. Постоје одговарајуће природне претпоставке и погодности за развој сточарства. На подручју општине према попису из 2012.године, има 6.185 грла говеди и 23.790 грла оваца.

ПОДАЦИ О ПОЉОПРИВРЕДИ ОПШТИНЕ ЧАЈЕТИНА

ЗЕМЉИШТЕ И ЗАСАДИ
•   Укупно коришћено пољопривредно земљиште – 23483 хектара
•   Пољопривредно земљиште у државној својини – 9341 хектар
•   Пољопривредно земљиште у државној својини које се издаје – 7133 хектара
•   Број регистрованих пољопривредних газдинстава – 2894
•   Површина под индустријским биљем – 2 хектара
•   Површина под житима – 299 хектара
•   Површина под махунаркама – 91 хектар
•   Површина под ораницама и баштама – 863 хектара
•   Површина под малином – 60 хектара
•   Површина под јабуком – 90 хектара
•   Површина под шљивом – 898 хектара

СТОЧАРСТВО
•   Број говеда – 6185
•   Број свиња – 5506
•   Број оваца – 23790
•   Број коза – 603
•   Број живине – 32249
•   Број пчелињих друштава – 3565

МЕХАНИЗАЦИЈА
•  Број трактора – 1212

ПРОИЗВОДЊА И ПРЕРАДА
•  Број млекара – 2 регистроване млекаре које откупе 338 тона млека месечно на територији Општине.
•  Број прерађивача меса – 33 произвођача чија је месечна производња око 2,5 тона, без „Златиборца“
•  Откуп воћа – хладњаче годишње откупе око 260 тона воћа, од тога је 95% малина а остатак је купина и црна рибизла.

У 2014. години, Привредно друштво за развој пољопривреде Општине Чајетина „Златиборски Еко Аграр“ ДОО, регресирало је
•    150 захтева за набавку уматичених крава, јуница и телади;
•    65 захтева за заснивање нових и проширење постојећих засада под воћем,
•    37 захтева за набавку расхладних уређаја за млеко,
•    99 захтева за набавку пољопривредне механизације,
•    159 захтева за регрес полиса осигурања животиња и усева;
•    44 захтева за набавку уматичених оваца.

У 2014. години уз подршку Привредног друштва за развој пољопривреде Општине Чајетина „Златиборски Еко Аграр“ ДОО формирана су удружења пољопривредника: Удружење одгајивача оваца и коза „Златиборка“ и Удружење одгајивача свиња Општине Чајетина.

Традиција у селима овог краја је израда одевних предмета који се раде ручно од вуне (посебно је познато село Сирогојно) и извозе се у земље Западне и Источне Европе.

За дрвнопрерађивачку индустрију сировинска база постоји једним делом на подручју општине а другим делом у близини (више од 1/3 површине покривено шумом, близина и квлитетан репроматеријал из Босне). У Бранешком пољу је завршена приватизација предузећа површине 22000м2, капацитета 4000 м3, са комплетаном линијом од примарне обраде до финалне обраде тврдог и меког дрвета које је запошљавало 600 радника и очекује се поновно покретање производње. Остали капацитети су мањег обима и значаја (мале стругаре и занатске радње за обраду дрвета).

У Чајетини постоје фабрике металних и пластичних производа, које уз повољног стратешког партнера могу упослити одређени број радника у наредном периоду.

Број регистрованих радњи се последњих година константно повећава. Са процесом приватизације друштвених предузећа овај тренд је убрзан. Структура регистрованих радњи по делатностима није тренутно најповољнија (вишак регистрованих трговинских радњи) и зависи од успешности развоја приоритетних делатности, повећања стопе профита у њима, стимулативних мера фискалне и кредитне политике и утицаја одговарајућих тржишних механизама.