Природне одлике

Vodice

Природне одлике

Рељеф општине Чајетина је одређен геолошким и геоморфолошким особинама златиборског масива, који припада групи Старовлашких планина, односно динарском планинском масиву.

Преовлађујући удео серпентина у саставу терена општине Чајетина има велики значај за целокупни комплекс природних услова, како физичкогеографских, тако и биогеографских. Он је својеврсна подлога за формирање специфичних пејзажа, свакако уз одређену интервенцију антропогених фактора. Серпентини су по површини веома трошни. Испресецани су многобројним пукотинама дуж којих лако циркулише вода. После серпентина, односно серпентисаних перидотита, највеће распрострањење имају кречњаци и доломити средњег и горњег тријаса. Кречњаци су испресецани многим пукотинама, услед чега је подземна циркулација воде у кречњачкој маси интезивна.

Геоморфолошке карактеристике општине Чајетина су условљене, у првом реду морфотектонском еволуцијом златиборског масива. Највећи део овог подручја има изглед простране, заталасане висоравни просечне надморске висине око 1000 метара. По ивичном делу висоравни дижу се узвишења, од којих се нарочито истичу Торник (1496 м.н.в.) и Чигота (1422 м.н.в.). Већи број узвишења се такође налази у унутрашњем делу висоравни.

Брдско-планински део, који чини 80% овог простора, је насељен од 600 до 1100 м надморске висине. Клима овог подручја припада умерено-континенталном типу, са утицајем планинске климе. На великим висинама изнад овог подручја долази до сударања и прожимања ваздушних маса, које продиру из Средоземља и са Карпата. Поред високог присуства озона и кисеоника климатска погодност се огледа и у умерено хладним зимама (најнижа средна температура у јануару -3,4°Ц) и благим летима без тропских врућина (највиша.средња температура у августу 16,8°Ц).

Влажност ваздуха је релативно мала (76%) у односу на друга слична подручја. Осунчаност износи 164,7 часа у месецу или 1976,5 сати у години, што је такође повољно. Струјање ваздуха је доста изражено али су жестоки и олујни ветрови ретка појава. Количине падавина су релативно мале, око 990мм просечно годишње. Због тога је ваздух сув, чист и има малу релативну влажност.

Zima ČajetinaОво подручје има приличан број извора који се не могу сматрати издашним. То је због геолошког састава терена кроз који вода брзо и лако продире. Водно богатство поред извора чине и водотокови и подземне воде. Подземним водама је нарочито богато подручје места Златибор, где ове воде циркулишу кроз различите пукотинске системе.

У флори доминира травноливадски пејзаж пашњачког типа богат са природним лековитим биљем. Од 21.555 ха под шумама највише је заступљен црни и бели бор, а у вишим пределима смрча и јела. Има нешто мање и брезе и храста. Шумске површине нуде могућности за станишта дивљачи и коришћење шумских плодова.