Пламен  седмих по реду „Песничких ватри златиборских“ упаљен је у петак код Споменика на Шуматном брду  у част Чехова , а упалио га је овогодишњи добитник Повеље Драган Јовановић Данилов, песник, есејиста, прозни писац и ликовни критичар.  Програм је настављен у Културном центру на Златибору уз поштовање свих епидемиолошких мера, а у њему су учествовали  глумци Ужичког народног позоришта: Дивна Марић и Слободан Љубичић, као и  новинар и публициста Зоран Јеремић.

У жељи да традиција Песничких ватри златиборских не буде прекинута у овој години када је воља за животом, чежња за лепим стварима, потреба за добрим речима и људима већа него икада, општина Чајетина је уприличила кратак програм у којем је Повеља  Песничких ватри уручена песнику Драгану Јовановићу Данилову.

„Организациони одбор „Песничких ватри златиборских“ је имао лак задатак да одабере овогодишњег добитника Повеље, а разлог томе је што је Драган Јовановић Данилов ову повељу заслужио својим животним делом. Не само својом богатом песничком ризницом, већ својим многоструким деловањем у области културе и уметности“, рекао је Арсен Ђурић, председник СО Чајетина.

О песништву и „Песничким ватрама“ песник Данилов говорио је на себи својствен начин, сликовито и алегорично, рекавши да живећи живот кроз поезију и љубав мора доћи до сагоревања, али и подсетивши нас да се из пепела поново рађамо као чудесни Феникс, са новим спознајама, можда јачи и бољи.

„Данас поезија свуда у свету живи у неким малим, езотеричним круговима. То је тако не само у нас, већ и у великим културама као што је нпр. Француска култура. Нешто  боља ситуација је у Америци где излази огроман број часописа, али данас поезија највише  живи кроз говорење и читање поезије, јер у људском гласу има нечег додирљивог, нечег тангентног, нечег што нас или дотиче и спаја, или не дотиче“, казао је, између осталог,  Драган Јовановић Данилов.

Гост „Песничких ватри“ био је новинар  и публициста Зоран Јеремић, добар познавалац и поштовалац дела овогодишњег добитника Златиборске повеље.

„Просто је невероватно шта све у ту поезију улази! Не само оно што Данилов назива пресном реалношћу, него и књиге, и случајни пролазници, степеништа, шеталишта, дрвореди, градови које он воли, сећања итд. Он, дакле, није један од оних песника који је учен па и у том смислу донекле хладан, него он има неку вербалну енергију која гаси сваки бесмисао а буди наду у оно што је суштина поетске речи, а то је љубав“, објаснио је Јеремић своју импресију књижевним опусом Драгана Јовановића Данилова.

Вече су , говорећи стихове песника, улепшали глумци Народног позоришта из Ужица, Дивна Марић и Слободан Љубичић, а  својеврстан печат им је дао и сам Данилов потврђујући речи којима се раније обратио публици: „Када говорим своју поезију људима, то што читам је као нека врста партитуре, што би значило  да сте ви, у ствари, дошли на концерт“.

Мирјана Ранковић Луковић