Сабор сећања, пијетета и сарадње у Јабланици

Поводом обележавања осме годишњице подизања Споменика палим ратницима у Великом отаџбинском рату одржан је „Сабор сећања, пијетета и сарадње“ 4. септембра 2022. године на Цигли (Бијела Глава) у Јабланици.
 
Са циљем да се  никада не заборави највећа жртва коју човек може дати својој земљи и своме роду, на Цигли је по осми пут одржан „Сабор сећања, пијетета и сарадње“. Након полагања венаца, помен палим ратницима оџали су протојереј Милош Босић, отац Радован Ћосић и свештеник цркве у Јабланици Јован Стојковић. У име домаћина добродошлицу је пожелео председник Туристичког удружења Јабланица Вукомир Божанић и поздравио присутне начелнике општина Рудо и Вишеград, представнике општина Кнић и Прибој и града Ужица. У културно-уметничком програму су учествовали чланови КУД-а „Гружа“ из Кнића, певачке групе из Руда и Чајетине, док су се на фрули представили Марко Џамбасовић из Чајетине и Драшко Спасојевић из Руда.   Окупљени су одали почаст палим борцима и изразили понос што је јунак мајор Луковић на посебан начин повезао све поменуте општине.

На месту које мештани зову Бијела глава 2014. године подигнут је споменик изгинулим браниоцима Лимског одреда, који је у саставу Ужичке војске учествовао у Церској бици августа 1914. године. Оно што карактерише ово место и што је утицало да се спомеником обележи је камени белег који су војници бајонетима исклесали свом погинулом команданту трећег батаљона Четвртог кадровског пука, мајору Василију Луковићу, дан после битке. То је сигурно први споменик погинулом српском војнику-официру у току Великог рата.

Општина Чајетина, на чијој територији се споменик налази, поред његовог подизања финансирала је и прилазни пут, а с друге стране и општина Рудо. Од 2014. године, кад је откривен споменик, сваке године се одржава Сабор и долази до чвршћег повезивања и сарадње општина Чајетина, Прибоја, Рудог као и Кнића, одакле је пореклом погинули мајор Луковић. Од ове године им се придружују општина Вишеград и град Ужице. У плану је повезивање регионалним путем Златибора и централне Србије са Подрињем и Полимљем преко Јабланице, који би пролазио поред споменика. То би била далеко најкраћа саобраћајна веза од свих постојећих. Такође планира се додатно уређење спомен-подручја и изградња спомен куће.