Савет за родну равноправност општине Чајетина организовао је предавање професорке Маријане Пајванчић са Правног факултета у Новом Саду о надлежностима локалне самопураве у унапређењу родне равноправности.
Развој женског предузетништва, социјална заштита и бесплатна правна помоћ, награде за женски активизам и други алати јавних политика били су тема предавања у великој сали општине. Професорка Пајванчић говорила је о надлежностима локалне самоуправе анализираним са родног аспекта нагласивши да у свим областима постоји родно питање, као и да се не ради о фаворизовању жена, већ о једнаким приликама за све. Деловање на овим пољима на нивоу локалне самоуправе може се уобличити акционим планом Савета за родну равноправност.

- Ми ћемо за сада радити на томе како и у ком року доћи до акционог плана, а циљеве мора да дефинише сама локална заједница, односно сами људи и одређеним областима ће дефинисати шта је циљ и шта хоће да остваре у наредне две године. Постоје подаци о стању у локалним самоуправама и врло су неравномерно распоређени, пошто неке локалне заједнице раде веома добро, а неке су у застоју. Често се дешава да се након избора пропусти да се коституишу ова тела за родну равноправност, па се мало заостане, али општина Чајетина спада у једу од ретких општина које задржавају континуитет и има неке видљивије резултате. То нису грандомански резултати, али се полако ствари померају у бољем правцу,
каже професорка Маријана Пајванчић. Општина Чајетина већ има механизме којима се побољшава положај жена, попут подстицаја за сеоска домаћинства који су за пет процената већи ако су жене носиоци пољопровредног газдинства. Из локалног савета за родну равноправност најављују да ће обратити пажњу на родно сензитивни буџет и већа средства за једнаке прилике за полове.
- Трудили смо се да унапредимо родну равноправност на територији оптине Чајетина, пре свега бавећи се женама у сеоском срединама да на неки начин њима олакшамо живот, рад и функционисање и да их укључимо у друштвени живот. Такође, што се тиче документације за планове рада и функционисање трудили смо се да пратимо неке основне активности и од ове године смо успели да и да дефинишемо као буџетску линију за родну равноправност. Ове године смо издвојили средства за предавање, обиласке културно историјских споменика за жене из сеоских средина и за едукацију радника у општинској управи и у јавним предузећима,
каже Бојана Божанић, председница Савета за родну равноправност. Од 2000. године направљен је велики напредак пошто тада није постојао ниједан механизам за родну равноправност нити је насиље у породици санкционисано као кривично дело. Иако постоји побољшање, податак да је у последњих 10 година у Србији страдало више од 330 жена од насиља у породици говори да се мора још радити, што показује и нови закон о спречавању насиља који је данас ступио на снагу.

www.zlatiborpress.rs