Текст преузет из дневног листа Курир, од 13.09.2009. године аутора Зорана Шапоњића, под насловом "Живнули''.

У Голову под Златибором, где је прошле године поново, после 15 година, отворена школа, мештани тврде да сада има наде да ће село опстати.
 
ЗЛАТИБОР - После петнаестак година, колико је чамила празна и закатанчена, мештани планинског села Голово испод Златибора поново су уз помоћ општине Чајетина отворили стару сеоску школу, и, иако у њу иде тек четири ђака - нису погрешили! Мала школа сада је радост села, а мештани редом тврде да је цео крај живнуо са новом школом и да се сви они лепше осећају.

- Када смо 1995. затварали школу, када је изашао последњи ђак а ми на врата ставили катанац, туга у селу била је као да је неко драг умро. Прошле године смо довели трубаче када смо отварали школу, поставили испред шатру, веселили се читав дан, као да се неко венчава, крштава... Ова школа је знак да нас овде још има, да нисмо изумрли, да имамо будућности - каже Милијан Аћимовић, председник МЗ Голово.

Ана Петронијевић из Голова је ове јесени у школу опремила два ђака, ћерку Ивану у четврти и сина Александра у други разред. Други син у први разред полази идуће године, а Ана је по четврти пут постала мајка пре годину дана.

- Ова наша школа нема цену. Много нам значи, близу је, деца иду сама, сама се враћају. Да није школе морали бисмо да их возимо у Чајетину, да их враћамо, сачекујемо. И учитељица је више него добра, добар педагог. И село је живнуло, дала нам школа наду да овде има будућност за све нас - прича Ана.

Сем Иване и Александра, учитељица Наташа Тодоровић има у одељењу још двоје ђака, Тијану Аћимовић и Михаила Милића, који иду у други разред. Догодине ће у школске клупе сести десетак ђака.

- У међувремену су се двојица момака из села оженила, уздамо се и у њих, има у селу још беба, рађају се деца. Имамо бар десетак породица са троје, четворо деце. Бранко Петронијевић има четворо, Милан Марјановић троје, ја имам троје, Владимир Милић и Мирослав Чумић по двоје. За последње три-четири године асфалтирали смо десетак километара путева у селу и све то даје резултата. Људи остају, неки су се и вратили - прича Аћимовић.

Иницијативу да се поново отвори школа у Голову уз мештане покренула је општина Чајетина, добар део новца од 4,5 милиона, колико је коштало реновирање старе зграде, обезбеђено је из општинског буџета, а мештани су помогли радом.

- Прошле године смо поново отворили школу у Голову, пре тога школу у Мушветама. Отворили смо и вртиће у Кривој Реци и Сирогојну, планирамо вртиће у Мачкату и Шљивовици пошто је вртић у Кривој Реци већ претесан. Протеклих неколико година радили смо много на асфалтирању сеоских путева, на поправци електромреже, а све са циљем да вратимо младе у села, да оне који су планирали да оду задржимо, да им створимо услове за живот - каже Милан Стаматовић, председник општине Чајетина.

Општина Чајетина помогла је из буџета отварање и реновирање сеоских амбуланти, а постоји патронажна служба која помаже старим људима у подзлатиборским селима.

ВРЕДНЕ ПЧЕЛИЦЕ
- Дивни су, добри ђаци, вредни, послушни, лепо је са њима радити - хвали своје ђаке учитељица Наташа Тодоровић, која сваког дана путује из Ужица до Голова, али, како истиче, није јој тешко.
Мали ђаци новоотворене школе пре подне су у учионици, у школском дворишту, по подне, као и сва сеоска деца, припомогну родитељима око свакодневних послова.
- Видела сам јуче Ацу и Михаила како цепају дрва, а Михаило је са Мајком сакупљао кромпир на њиви - каже мала Тијана.