Општинска управа Чајетина - Издато 200 решења о озакоњењу

Закон о озакоњењу бесправно изграђених објеката у Србији ступио је на снагу крајем новембра прошле године и треба да омогући брзу и јефтину легализацију објеката. Овим законом  уређују се услови, поступак и начин озакоњења објеката, односно делова објекта изграђених без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу, услови, начин и поступак издавања решења о озакоњењу, правне последице озакоњења, као и друга питања од значаја за озакоњење објеката.
По речима Вељка Радуловића, начелника Oпштинске управе Чајетина, новим Законом о озакоњењу објеката прописана је нова процедура, по којој се не подносе захтеви од стране власника објеката, већ грађевински инспектор излази на терен, сачињава записник и упућује предмет надлежној служби за озакоњење. У општинској управи Чајетина не постоји тачан податак колико има објеката који су предмет озакоњења, а према подацима, од 1. децембра прошле године до августа ове, издато је више од 200 решења о озакоњењу. Иначе, од 2009. године до данас, решено је више од 4.000 захтева за легализацију, од 6.000 поднетих, што је 70%. Математички гледано, око 1.500 објеката је тим чином легализовано.

Zlatibor

„Сам финансијски моменат је врло битан у свему томе, а имамо случајева где је подносиоцима захтева за легализацију велики трошак представљала израда самог пројекта изведеног објекта, документација из катастра, услови водовода, Епс-а и других надлежних јавних предузећа, тако да уз мали број тих који не могу финансијски те трошкове да сносе, велики је за сада одзив и доста објеката је уведено у легалне токове у последње време“, каже Вељко Радуловић, начелник Општинске управе Чајетина.

Veljko Radulovic
Када је у питању градња на Златибору, готово да не постоји ни један велики објекат који није у потпуности легалан, било да је дозвола издата кроз поступак о озакоњењу или у редовној процедури. Начелник Општинске управе Чајетина каже да су проблем, међутим, власници кућа који живе на територији општине Чајетина, а који нису били у финансијској или техничкој могућности да озаконе своје објекте. Јер, иако је сада озакоњење практично беслпатно, увек постоје технички трошкови које морају сносити подносиоци захтева.
Примера ради, легализација стамбеног објекта до 200 квадрата, уз сву потребну папирологију из катастра, уз пројекат изведеног стања објекта и плаћене таксе за озакоњење, износи око 1.000 еура, што је много јефтиније у односу на дажбине по претходнихмзаконима.  С друге стране, објекти преко 400 квадрата и са више од три самбене јединице, плаћају додатно оптерећење инфраструктуре у потпуности.
Наравно, биће и објеката за које неће постојати могућност озакоњења, према Закону о озакоњењу, а ради се о објектима који су сагађени у првој и другој зони заштите природног добра, осим викендица и других породичних објеката за одмор у другом степену заштите природног добра, нити објекти у околини културних добара који су уписани у листу светске културне баштине, или су проглашени за културна добра од изузетног значаја.

Не могу се озаконити ни објекти у заштитним појасевима одређених јавних добара, као у зони заштите далековода, пута, пруге, водоизворишта, водотока и друго, а посебни закони прописују ширину тог појаса.
Такође, не могу бити озакоњени ни започети објекти, на пример, ако је изграђен само темељ односно објекат мора да поседује све конструктивне грађевинске елементе.
Иначе,  у општинској управи Чајетина ради  један грађевински инспектор и на њему је комплетан посао везан за озакоњење објеката,  а начелник општинске управе Чајетина, Вељко Радуловић, нада се да ће комплетна процедура озакоњења објеката бити урађена  у законском року.

www.zlatiborpress.rs