Болест „плавог језика“ језика која напада преживаре појавила се на територији златиборског округа у другој половини септембра, а у општини Чајетина од тада је угинула 31 овца и једна крава. Тим поводом разговарали смо са начелницом Ветеринарске инспекције златиборског округа Вером Ђуковић.
Како се појавила ова болест која се не преноси на људе и које су њене карактеристике?
- Од 23. 9. смо имали прву сумњу на болест „плавог језика“, на територији општине Прибој. Ове болести има у Црној Гори и у Босни, и одатле је болест и кренула, од граница према унутрашњости. Имамо сумњу и потврду болести на подручју општина Ужице, Пожега, Чајетина, Бајина Башта, Прибој, Пријепоље, Нова Варош, Косјерић. Болест „плавог језика“ је вирусно обољење, преносиоц, односно носиоц ове заразе је комарчић. Тешко је управљати овом болешћу пошто је инсекти преносе. У принципу, једина заштита да животиње не оболе од ове болести је правовремена вакцинација. Oд ове болести оболе преживари, односно говеда, овце и козе. Оно што власник може да примети код животиња са сумњом да су оболеле од ове болести је повишена телесна температура, промене на носном огледалу, на носу, слузокожи усне дупље, лезије, слињење, балење, слабо ослањање на предње ноге због отока, могу да се појаве и кашаљ и отежано дисање. То су промене на основу којих власник може да посумња да нешто није у реду са здрављем његове животиње. Оно што је обавеза власника је да пријави промену здравственог стања. Пријава се подноси надлежној ветеринарској служби или инспектору.
Која је процедура потврђивања да се ради о болести „плавог језика“?
- У односу на обавезе које проистичу из Закона о ветеринарству и Правилнику који регулише спречавање ширења ове болести јесте обавеза да код пријаве сумње ветеринарска теренска служба спроводи мере, обавештава ветеринарског инспектора који заједно са епизотиолозима из Института из Краљева спроводи узорковање од одређеног броја узорака од животиња код којих је постављена сумња на болест и оно што је наша практично обавеза ми смо углавном спровели у свим општинама златиборског округа и обавезе и даље стоје у мерама спречавања ширења ове болести. Дијагностикује се први случај у насељеном месту лабораторијски. После тога нема потребе да се поново ради лабораторијско испитивање већ се на основу клиничког прегледа од стране теренског ветеринара уради потврда те болести. Дакле, сваки први случај у једном насељеном месту се и лабораторијски потврђује, а свака следећа појава обољења се потврђује на основу клиничке слике која је врло карактеристична.
Обзиром да за ово вирусно обољење нема лека, како се третирају животиње?
- Сваки ветеринар клиничар ће препоручити терапију у односу на нађено стање код животиње јер се често дешава појава секундарне инфекције, типа да се на штећеној слузокожи намноже неке друге бактерије. И одбрана организма се појачава витаминском терапијом, добром исхраном, сувом шталом, и све су то неки моменти које добар домаћин и иначе спроводи на свом газдинству. И код актуелне појаве болести најчешће смо је имали код животиња које, наравно нису вакцинисане, и које су у слабијој кондицији и ту је клиничка слика била јаснија и испољена максимално, а тамо где су животиње боље ухрањене и здравије, имали смо појаву клиничке слике, али блаже, и то су животиње које ће преболети ову болест.
Која је препорука за власнике чије су животиње оболеле?
- Оно што се препоручује власницима животиња јесте да због појачаног рада инсеката предвече у том периоду не изгоне стоку на пашу и да животиње код којих се примећује промена здравственог стања одвоје од осталих и да о свему томе обавесте надлежну ветеринарску службу. Препоручује се да у односу на број инсеката у шталама, торовима и објектима где држе животиње покушају да смање број инсеката. То смањење је начин да се једноставно или третира неким инсектицидима тај простор или да промене место боравка животињи.
Како се доноси одлука о вакцинацији?
- Набавка вакцине је централна, на нивоу Министарства, све оне општине за које је епизотиолошка служба у претходним истраживањима утврдила да је могуће да се појави та болест, у свим тим општинама је извршена вакцинација. Кретање комараца није баш много предвидљиво, зависи од климе, температуре, влажности и то су све параметри на које ми не можемо да утичемо. Епизотиолошка служба је извршила процену и где год је она на основу процене да ту треба вакцинисати, ми смо спровели вакцинацију. Нажалост, у Србији се не производи та вакцина, тако да зависимо од тога кад ће се набавити јер има више држава које исту ту вакцину траже. Ми на то као теренска ветеринарска служба не можемо да утичемо. Министарство и Управа за ветерину на основу плана и анализе ризика набављају вакцину и у процесу су набавке па ће онда у односу на заражено, угрожено и кретање ове болести предвидети која је то територија на којој ће се извршити вакцинација. Добро је у овом моменту што ће бити сад хладно и инсекти ће смањити своје активности и вероватно ћемо имати смирење појаве ове болести.

Какав је план за борбу са овом болешћу у наредном периоду?
- На пролеће сигурно ћемо морати да заштитимо златиборски округ вакцинацијом. Једини начин за заштиту је правовремена вакцинација, да животиња стекне имунитет до периода када је активност инсеката највећа. Код заражених животиња са потврђеном клиничком сликом и већ ослабљеним здрављем се вакцинација неће вршити, јер би само појачала болест. Сигурно да је ово нова болест за Србију, клима се променила, ово су нови комарци које раније нисмо имали. Борићемо се , препорука у целом свету је превовремена вакцинација. Дезинсекција у шталама је нешто што се не ради и није уобичајено, али вероватно да ћемо морати и ту меру заштите да препоручимо и спроводимо на терену, макар у оном периоду када су инсекти активни. У односу на број пријемчивих животиња морбидитет и морталитет, односо појава обољења и угинућа није тако велика. Сигурно да уколико не бисмо вакцинисали животиње, тај број би у следећој и у следећим годинама био већи зато што би имали већи број комарчића који су заражени и на тај начин се болест шири.
Колико би ситуацију променила ранија вакцинација?
- Са новом болешћу се нисмо сусретали и била је клима другачија. Није било потребе да се животиње вакцинишу јер зашто би вакцинисали здраве животиње против неке болести коју немамо. Први пут је дијагностификована 2014. године у Србији и после тога је направљена процена које епизотиолошке јединице би могле бити угрожене од ове болести и на основу тога један део општина је већ вакцинисан као општина Сјеница јер је граница према Црној Гори и Косову, и ту немамо појаву, и значи да је вакцинација добра мера. Биће направљена процена које су то општине у којима треба да се изврши вакцинација и мора се кренути са набавком вакцине и у односу на то ветеринарска служба ће спровести мере. Све ветеринарске станице и амбуланте су оспособљене да врло брзо спроведу вакцинацију оног момента кад се буде прописала та мера и кад се вакцине буду набавиле.. То смо показали за нодуларни дерматитис где су у врло кратком року вакцнинисане све животиње пријемчиве за ову заразну болест. Ветеринари су посао одрадили максимално брзо и на овом броју насељених места није могло брже на оваквом терену и све похвале заслужују. Захваљујући доброј сарадњи теренске службе и Института у Краљеву мислим да се добар део заразних болести на Златибору сузбије и да сваки пут кад се појави болест имамо сузбијање на начин који је прописан.
Када се може очекивати исплата накнаде за штету због угинулих животиња?
- Што се тиче накнаде штете Управа за ветерину у оквиру Министарства пољопривреде и заштите животне средине према Закону о ветеринарству има у буџету предвиђена средства за мере која је наложила Ветеринарска инспекција да се надокнади штета. Комисија је формирана и та комисија ће радити свој посао кад будемо мало смирили ово што букти, јер прво ћемо гасити ово што можемо, јер угинула овца је већ угинула и ту не можемо ништа осим да је нешкодљиво уклонимо. На нивоу округа имамо више ветеринарских инспектора. Један од чланова комисије ће урадити процену на основу препоруке из Управе за ветерину, то ће бити униформно и процена ће се врло брзо урадити,а према Закону, накнада ће бити у складу са тржишном вредношћу животиње.
Колико на ширење оваквих болести утичу нелегална и неконтролисана кретања стоке?
- Оно што је обавеза сваког власника јесте да животиње које допрема на домаћинство, набавља и купује прати уверење о здравственом стању и пасош за. То уверење прописује обавезу да је животиња прегледана, да је спроведен програм мера, да су обележене, да су условно транспортоване. Све је то предуслов да набавите здраву животињу и уведете је у ваш запат. Ако се све то не испоштује, мали је број ветеринара који све то могу да испрате. Са том пратећом документацијом коју надлежне службе имају у евиденцији и нама су сад углавном све животиње обележене. и тамо где се појави зараза,м на том газдинству, ми вечћ имамо у бази да на одређеном газдинству имамо одређену сумњу на неку болест и са тог газдинства не издајемо уверење о здравственој исправности и то легално не може да оде са газдинства. То што се илегално са газдинтва набавља без те пратеће документације је на ризик власника и сви који илегално уводе на запат нем,ају право на накнаду штете. Јер ако ми као служба утврдимо да ту има нелегалбног кретања, значи да сте у запат допремили животињу непознатог здравственог статуса. Ветеринарска служба сваки пут кад добије пријаву поступа у складу са прописима. Сваки пут када неко одбије да спроведе неку меру, а нажалост, има и таквих, ветеринарска служба направи записник о активном надзору и у том записнику наведе шта је и код кога пропуштено да се уради. Затим надлежна ветеринарска инспекција пише решење којим се налаже извршење те мере, а ако и то не помогне онда се пише пријава, да би заштитили осталу популацију, закључује начелница Вера Ђуковић.

www.zlatiborpress.rs