У четвртак, 11. априла 2024. године у Галерији Културног центра на Златибору одржана је промоција књиге "Златиборе питај Тару". 

Промоцију књиге сплетом песама отворио је дечији хор са Златибора "Млађани грађани". Присутнима се најпре кратко обратио специјални гост промоције, Слободан Мулина, који је својим гласом прославио чувену песму "Златиборе питај Тару" и ван граница Србије.

Већ следећег дана одржана је промоција књиге у Центру за посетиоце Националног парка Тара, у Бајиној Башти, такође уз присуство великог броја гостију и медија.

На обе промоције присутнима су се обратили аутори књиге Синиша Спасојевић, Ранко Милановић, Данијела Ћировић и Биљана Михајловић, као и представници институција уз чију подршку је настала ова књига Владимир Живановић, директор Туристичке организације Златибор, Драгић Караклић, директор НП Тара и Обрад Павловић, руководилац сектора за туризам у ТО “Дрина-Тара”.

Владимир Живановић, директор ТО “Златибор“ каже да је ова двојезична књига настала као плод добре сарадње ЈП “Национални парк Тара”, ТО “Тара-Дрина” и ТО “Златибор” која годинама траје у оквиру туристичке регије Западна Србија и представља искорак у њеном даљем развоју.

„Ово је класична монографија из које могу да се науче многи митови, легенде, обичаји, веровања и неке специфичности и за Златибор и за Тару. По првим реакцијама, критике су позитивне и верујем да ће ова публикација наићи на позитиван одзив, да ће бити све више нових издања и да ће се тиражи повећавати, као и да ћемо наставити добру сарадњу, јер ми у туристичкој регији Западне Србије послујемо веома добро и ово је још један искорак, како би се још боље учврстиле везе између Златибора и Таре“.

Заменик директора ТО “Тара-Дрина” Бајина Башта и један од аутора Синиша Спасојевић је нагласио да је ово  књига за будуће генерације и књига о којој ће се тек причати.
„У књизи је можда мало романтично виђење наших легенди, старих заната, приче о прошлости, културно-историјском наслеђу, о туризму. Када смо почели да пишемо књигу, пре свега смо кренули од промоције туризма и са жељом да увежемо наше две дестинације“.

Ранко Милановић из ЈП „Националног парка Тара“ и један од аутора објаснио је како је књига настала:

„Идеја је била да представимо традицију овога краја, која се нажалост полако заборавља и све је мање људи који могу да говоре о томе. Основни циљ нам је да то представимо на један питак начин и ја сам стално инсистирао да направимо нешто као политикин забавник, тако да све генерације могу да читају и мислим да смо то и добили“.

Веома занимљиве и едукативне текстове, који доносе обиље информација о Тари и Златибору, приредила је Данијела Ћировић, туристичка новинарка која се тиму последња прикључила а радећи на књизи каже да је много научила о овом подручју и нашој традицији.

„Имамо две ствари које се везују за Бајину Башту и за Златибор. Дринска регата и сплаварење је традиција Бајине Баште али не знамо да је та традиција заправо настала из потребе тамошњег становништва да се баве одређеном делатношћу и да зараде новац превозећи грађу. Такође, слична прича је и са пршутијадом на Златибору. Нико није смишљао нове рецепте у циљу неких специјалитета већ је то била потреба да се сачува храна за зимски период, за дане када су ниске температуре и када нема толико хране у околини“.

Први утисак на читаоца остављају изузетне илустрације Биљане Михајловић која наводи да је илустровање овакве књиге био прави изазов.

„Људи супер реагују и стичемо утисак као да је било потребно да се направи традиционална књига у овом времену, у времену када све брзо пролази и када се брзо заборавља. Ова књига је у ствари освежење јер је ванвременска, добра и за младе генерације а и за старије, да се подсете“.

Судећи по првим реакцијама, књига ће бити радо читана као права породична књига с обзиром да осликава сву лепоту целокупне српске традиције, наслеђа и јединствене природе, закључили су аутори. Књига је и својеврстан водич свим љубитељима ове две планине јер ће читаоци лако наћи пут до места које треба посетити: до Стопића пећине, водопада у Гостиљу, Музеја “Старо село” у Сирогојну, до Перућца, Бањске стене, манастира Раче.