„Ваздух је тамо чист, као молитва детета“- писао је о Кавказу Михаил Љермонтов. Можда су се могле наћи лепе речи и о Златибору код чувеног руског песника, да је он боравио на овој српској планини. Али аутор „Демона“ и „Мцирија“ можда ће се, на специфичан начин, наћи у том делу западне Србије.
У Москви је делегација општине Чајетина представила туристички потенцијал Златибора крупним руским агенцијама. Почетком 2015.године у Србију ће отићи велика група руских туроператера. Сада је прави моменат, јасне су све предности Златибора, а сад све то треба „упаковати“ и представити на тржишту, што и јесте њихов посао, рекао је у интервју за „Глас Русије“ председник Руског савеза туристичке индустрије Јуриј Борзикин:
У садашњем тренутку, када се примећује пад интересовања руских туриста за европске дестинације за читавих 30%, српске општине су добиле одличну могућност да представе свој потенцијал. Међу њима је и Златибор, најпре због безвизног режима са Србијом, због добре инфраструктуре која омогућава да се током читаве године заинтересовани лече или уживају у спортским активностима, могућност организације кампова за ученике. И тамо нас заиста једва чекају и управо онда када руски туристи не иду у неке државе због негативне информативне кампање. Минус Златибора је одсуство већ спремних аранжмана за руско тржиште. Заправо, постоје 4 руска туроператера, који раде са балканским државама и који су заинтересовани за могућности Златибора. Главно је сад прећи на конкретна дела.

Фото:ru.wikipedia.org

По речима Јурија Борзикина, сајт ТО има своју одличну презентацију Златибора на добром руском језику. То је важно, обзиром да, према статистици, 41% наших сународника налази туристичке понуде управо путем интернета.
Сусрету са српским колегама из Чајетине, присуствовао је и Михаил Љермонтов, потомак прослављеног песника и члан Друштвене коморе града Москве. Ово није његов први сусрет са Србима: у септембру су се на Златибору сусрели књижевници из више од 20 земаља, како би обележили 200.годишњицу класика. Место није случајно изабрано: породична историја почиње чак у Шкотској, преко Русије па све до Србије, објашњава за „Глас Русије“ Михаил Љермонтов:
Сплетом околности, после револуције су се Љермонтови нашли у Србији. Тих година су руски официри активно долазили на Балкан. Интересантно је то што је потом један од мојих рођака био партизан и борио се против Немаца, баш близу Златибора. Са руководством општине и ТО разматрали смо идеју да подигнемо руски, у смислу архитектуре, храм- посвећен Архангелу Михаилу, у част Михаила Јуревича Љермонтова. Мислим да то може подстаћи интересовање руских туриста, посебно сада, када Русија све чешће поново мисли на свој идентитет и културни код, који веома личи на српски.
До краја године, Златибор очекује још једну важну гошћу- Алу Манилову, заменицу министра културе РФ, задужену за координацију рада Федералне агенције за туризам.

Извор:Радио Глас Русије