Општина Чајетина започела је пројекат истраживања водних ресурса на читавој територији. Према ранијим подацима, наша општина лежи на језеру геотермалних вода и из тог разлога је одлучено да се ангажује Рударско - геолошки факултет, ради израде Студије о водама.

Студију "Оцена подземних водних ресурса и могућности вишенаменског коришћења на територији општине Чајетина" урадио је истраживачки тим др Дејана Миленића из центра за обновљиве водне енергетске ресурсе Рударско - геолошког факултета из Београда.

Ова Студија има стратешки значај за даљи развој општине. Истраживања која су претходила изради ове Студије почела су у фебруару, а завршена су у јуну ове године. Студија се састоји од три књиге, са око 500 страна, преко 80 фотографија и 20 табела. Током истраживања успостављена је осматрачка мрежа на 217 репрезентативних тачака. Урађено је 30 хемијских анализа, док су анализирани подаци за преко 100 хидрогеолошких појава и објеката.

"У Златиборском масиву, према истраживањима, има 146 јама и пећина, од чега је највећи део на територији општине Чајетина. У западном делу општине преовладавају серпентинске стене које су висококвалитетне, углавном магнезијумске. На истоку чајетинске општине простиру се кречњаци, стене које обилују водом за пиће" - наводи  Бојана Божанић, помоћник председника општине Чајетина.

Током рада на терену, у самом центру Златибора на релативно малој дубини, пронађен је извор воде велике издашности са високим процентом магнезијума. Овај пример показује да су претпоставке о богатству воде биле тачне, тако да ће у наредном периоду ова вода бити коришћена у комерцијалне сврхе, али и за загревање околних објеката.

"Занимљиво је да поред појава које се налазе у оквиру Златиборског масива, постоје и хипералкални извори подземних вода, који се налазе у још само осам земаља на свету: Оман, Јордан, Република Српска, Бугарска, Грчка, САД, Филипини. Ове појаве карактеристичне су за Рибницу, где извире ткз. Бела вода. Постоји чак седам до осам извора у само речном кориту. У наредном периоду радићемо на уређењу прилазних стаза до извора, а да истовремено не реметимо природну средину и нарушавамо амбијент“ - истиче Бојана Божанић.

Факултет планира објављивање радова о појавама на територији општине Чајетина у међународним часописима и на интернационалним Конференцијама. Израдом ове Студије изведена је детаљна анализа расположивих подземних водних ресурса. На захтев општине, обрађивач је дефинисао најперспективније зоне за водоснабдевање, флаширање, бањски и велнес туризам, топлификацију и грејање, спортско - рекреационе сврхе и изградњу стакленика и пластеника.
Извршена је рејонизација и економска валоризација терена са аспекта перспективности за коришћење вода за различите намене.

Изведена истраживања показала су да наша општина располаже завидним ресурсима маломинерализованих, минералних и термалних подземних вода, којима је у будућности неопходно посветити пажњу коју заслужују. Договорено је са ображивачима Студије да детаљна хидрогеолошка истраживања у наредном периоду буду усмерена ка истраживањима могућности изналажења термалних вода на подручју Златибора, истраживањима постојећих  термалних и минералних вода (Бања Вапа, извор у обали Катушнице, извор хипералкалних вода у долини Рибнице, извори хипералкалних вода у долини Рзава), дефинисању зона санитарне заштите на акумулацији Рибница, израда катастра загађивача подземних вода на територији наше општине и решавању питања водоснабдевања месних заједница Шљивовица и Трипкова.

Презентација Студије планирана је у првој половини септембра месеца, када ће шира јавност имати прилику да се упозна са резултатима истраживања вода на територији општине Чајетина.