8.трка преживљавања у организацији „Вајлд Србија“ одржана је од 7. до 9. октобра у Хомољу. И ове године једна од 31 пријављене екипе у категорији „Опстанак“ била је чајетинска „Локомотивација“ у којој су били: Петар Весовић, Марко Луковић и Александар Џамбасовић. Они су стазу дугу око 65 км прешли до краја, заузевши пето место.

Трка преживљавања представља авантуристичку трку која је по својим карактеристикама и концепту јединствена у свету, тврде организатори. Стазу од 60 и више километара потребно је прећи за два дана у тимовима од 2 до 4 члана, којима је дозвољено да користе само: мапу терена, кресиво за паљење ватре, нож и одећу коју имају на себи. Пролазећи непознатим тереном са разним препрекама и опасностима. такмичари морају да сами направе склониште, запале ватру, пронађу или улове храну, а све то се бодује при укупној оцени победника трке.

„Организатор сe и овога пута потрудио да нам приреди праву дивљину, са много географских препрека: успона, силазака низ литице, пећина, кањона, потока… С тим што је наш тим отпочетка имао низ пехова “ каже један од чланова „Локомотивације“, Петар Весовић. „У самом старту, на претресу, пронашли су једну визит картицу која је случајно остала у ранцу од неког од претходних планинарења. То се оцењује као покушај ношења папира да би се лакше запалила ватра и ту се добијају казнени поени. Без обзира на то, имали смо треће пролазно време до тренутка када смо схватили да смо изгубили фото апарат, који је једини показатељ да сте сакупили поене јер њиме сликате контролне тачке и све задатке које вам дају.“

Без обзира на пехове, чајетинску екипу није лако деморалисати, што су показали и у прошлогодишњој трци на Златару. Нису одустали ни онда када их је мрак затекао у кањону реке Медвеђице где су им се придружиле још две екипе те су заједнички прешле 3,5 км до циља и тако заузели пето место међу 8 екипа које су дошле до циља. А због чега се одустајало?

„ Неки због тога што нису умели да се снађу на карти, неки због физичког напора, а некима је пресудила и та ноћ, хладноћ, спавање на отвореном“, каже нови члан чајетинског тима, Александар Џамбасовић. „ Мени је први пут да спавам без шатора, напољу. Утисци… нису баш као што сам очекивао, много су лепши. У неким моментима, кад сустигне физички напор и то што не знаш до следеће тачке где идеш даље,  мало  се замислиш па се запиташ: куд и кренух? Али, после све прође добро“.

Ове године су лакше запалили ватру, уходано подигли склониште, а Хомољске падине богате вегетацијом, посебно печуркама, дале су своје плодове онима који познају дивљину и умеју да се снађу и на непознатом терену. У томе им је, каже Весовић, највише помогао трећи члан екипе.

„Много је тих природних географских појмова који треба да се одлично прочитају на карти која је, иначе, рађена негде можда седамдесетих година и након тога није допуњавана. Често имате уцртану неку испрекидану пешачку стазу коју треба да нађете, а она је зарасла. У том смислу стварно желим да одам признање нашем члану Марку Луковићу, који је и овога пута показао да је врхунски познавалац оријентације и да има не само добро читање карте, већ и сналажење на самом терену.“
Идеја Трке преживљавања јесте промоција природних лепота Србије и здравог стила живота, и сваке године се организује у различитим деловима Србије. Чајетинску „Локомотивацију“ очекујемо да видимо и у наредној трци преживљавања 2017. године, у некој другој дивљини, и у још бољем пласману.

www.zlatiborpress.rs